1. Припремите се да уложите време, енергију и новац.

2. Прикупите и одмах ставите на папир све информације о прецима (лични подаци, Слава, датуми, места, претходно презиме, предања итд). Изузетно је важна класификација података.

3. Обиђите гробља познатих предака и препишите податке са споменика (пазите: невероватно, али није реткост да су уклесани погрешни подаци ! ), мислите и упоређујте. Водите рачуна да се један пас/колено рачуна од 25 до 30 година у просеку.

4. Нађите: "Гласник етнографског института VII", САН, Београд, 1958. Ту се налази карта истражених подручја и називи дела/прилога који то подручје обрађују (где су била пребивалишта предака или одакле су дошли).

5. Прилоге углавном тражите у Српским Етнографским зборницима. Чак и ако ту нема ништа за Вас, добро је прочитати прилоге који обрађују подручја у близини (због схватања исправног приступа материји и нових извора). Читајте, бележите и осигурајте нађене податке.

6. Књижаре - антикварнице: Београд, Кнез Михајлова. Ту сам нашао солидан избор књига о етнографским истраживањима.

7. Библиотеке: историјска истраживања, турски дефтери, пописи.... Тражите обавезно под разним појмовима: етнографија, попис, историја, здравље, споменици...... Користите машту.

8. Месне цркве: Нажалост, архиве су им углавном или уништене или су им после Другог светског рата одузете и пренете у државне архиве.

9. Државне архиве: Још тужније. То што тражите са 95% вероватноће спада под "некласификовану грађу". Тражите публикацију коју сваки Архив мора да изда: "Водич кроз архивску грађу.....".

10. Када читате књигу обавезно узмите лист папира и бележите читко: назив књиге (наслов, поднаслов, број, збирку, едицију итд.), аутора, годину издања, а за сваки важан податак број странице где је - без обзира да ли је књига Ваша или није.

11. Стално пазите на класификовање нађених података, методолошки приступ, проучавање и схватање окружења у коме је предак живео. Не идите линијом мањег отпора. Уз сваки податак мора да буде назначен извор.

12. Читајте пажљиво. Мислите. Упоређујте. Не заборавите да свака записана чињеница не мора баш бити и истинита. Податак можемо да сматрамо доказаним (релативно) ако се поклапа у најмање два различита и независна извора ближа догађају, ако је логичан и ако се уклапа у историјско и природно окружење.
Пазите: неистину једном написану каснији "писци историје" мултипликују, али они нису прави извори (Нa пр. дечак на Чукур чесми у Београду заправо није био убијен, само повређен, али се неистина преписује без озбиљне провере овог податка).

13. Кад бележите, не варајте ! Ни себе ни друге. Не измишљајте. Није срамота не бити потомак Немањића, чувеног војводе или сердара ! На обичним људима почива историја.

14. Ако се нисте уплашили и поред свега горе наведеног и баш сте, баш одлучили да зароните у истраживање, још да Вам кажем: Нека Вам Бог помогне, подвижниче ! Уз Вас сам. Не губите наду, не одустајте. То је страст. Будите упорни. Од неког важног податка Вас можда дели само корак, или редак, или тренутак озбиљног размишљања ! А успех чини човека тако, тако срећним !

15. ВАЖНО УПОЗОРЕЊЕ ! Са порастом интересовања за израду родослова и историјата породица појавио се и прави Бувљак родословља ! На њему, као продаваца, има пуно потпуно некомпетентних псеудодокументариста и  надриистраживача родослова - најблаже названих.
Ова сорта, онима, који би да се сами не заморе а још и да прођу што јефтиније, нуди широку лепезу понуде: Колико пара, толико одредница; Ако платите боље и преци су Вам важнији; Ако имате жељу да Вам је предак био Атила бич Божији који Вам се саплео о прапрапра... бабу, и то ће да Вам „докажу“, уз подразумевано већу цену...........
Дакле, моја препорука је: Ако већ неком плаћате да истражује и ради за Вас, не опредељујте се по реклами и самохвали, већ по његовој стручности. А то проверите на правим местима. Боље, него да Вам се после неко смеје.
Уз ово иду пословице: „Туђа рука свраб не чеше“ , „Џабе је најскупље“ и „Свака овца има свог пастира“ .