Evo opet jedne lepe vesti: «Proradio nam je BLOG na sajtu» !
Zasad je u tranziciji ali, dorađivaće se u hodu.

Ovih dana nevladine organizacije vode široku kampanju za podizanje javnog spomenika našem Maleševcu, Srđanu Radeta Aleksiću iz Trebinja, koga su ubili naši u januaru 1993. kada je spasao linča svog sugrađanina – muslimana. Neka je Slava Srđanu !
To je njegov otac najsnažnije opisao uklesavši na spomeniku: «Poginuo je vršeći svoju ljudsku dužnost».
NV organizacije ističu da je on «jedan od retkih istinskih heroja na tlu bivše Jugoslavije», «da je svojim delom pokazao da se čovekom može biti i ostati i u teškim vremenima» - što je naravno potpuno tačno.
Ono što je u pozadini zalaganja NVO vidi se iz ostrašćenog opisivanja ko su ubice: «trebinjski lešinari», «zvijeri», «mučki, s leđa», «nasilni, pijani», «lokalni četnici» itd. – dakle, nastavak satanizacije Srba.
Podsećam da za ovih 15 godina NVO nisu pronašle ni jedan takav primer ni kod jedne druge nacije na tlu bivše SFRJ. Naprotiv, njihovi su nagrađivani za genocid, linčovanje i monstruozno iživljavanje nad Srbima, bez obzira na pol i godine.

Uočivši da za moje „Uputstvo istraživačima rodoslova“ vlada veliko interesovanje, osetio sam obavezu da mu pod tačkom 15, nažalost, dodam i: VAŽNO UPOZORENJE ! Pogledajte !

Bravo naši !
Pronađoh još jedan maleševski sajt: www.aleksic.page.tl  !
Tematski otvoren, nacionalno fokusiran, idejno nepokolebljiv, hajdučki neustrašiv, emituje snažnu maleševsku poruku – trajemo i Zavet poštujemo !

Ovih se dana setih našeg 2004. preminulog Maleševca Konstantina – Koste R. Aleksića iz Vrbasa.
Protekom vremena postaje očigledno da njegovo životno delo, pretočeno u dve knjige o Maleševcima, dobija sve više na značaju. Predanost kojom je taj divni čovek sakupljao informacije, njihova količina i kvalitet podjednako su veličanstveni kao i njegova skromnost, divljenja dostojna.

Početkom 2008. godine izdat je jedan publicistički spis o Maleševcima.
Autor je gospodin A. Bačko iz beogradskog udruženja građana „Srpski despot“.
Izdavanje knjige je inicirao i finansirao naš maleševac Milorad Ćustić, koji je pri tom svakako bio vođen plemenitom idejom i namerom.

Važniji događaji u periodu 2005 – 2007. godina:

Posle višemesečne potrage za Velikim Majstorom izrade internet prezentacija, zajedničkim trudom redizajnirasmo ovaj naš sajt 12.12.2007. godine (treća verzija).
I pored moje legendarne skromnosti, priznajem da sa svih strana pristižu pohvale i oduševljenje, a i ja sam zadovoljan.

Evo i lepe vesti: Gospodin Milorad Ćustić, osokoljen razmenom maleševske energije prethodne godine, finansirao je postavljanje još jednog maleševskog sajta. Širimo se sajber prostorom.

Kasno saznadoh za tužnu vest ! U Gospodu se 20.06.2007. pretstavila istinski divna žena, Maleševka, Olivera Tomić, ćerka sveštenomučenika Riste Jaramaza. Po njenoj želji suprug Milan sahrani je 23.06. u Ćupriji, u prisustvu brojne Milanove familije iz Beograda i Crne Gore. Dodatno me ražalostila priča o čudnom (ne)ponašanju dela joj rodbine tom prilikom. Zato, posvećujem dragoj Olji parafraziranu misao velikog srpskog filozofa Božidara Kneževića: «Veliki duhovi idu velikim koracima, sitni ljudi malim koracima, zato veliki ljudi stižu dalje, stižu ranije, saznaju više, i, izloženi su nerazumevanju i osudi sitnih ljudi ......».
Na kraju, da kažem: srećan sam, ponosan i počastvovan što sam poznavao Oliveru Tomić. Neka joj je laka zemlja, Slava i Hvala !

Svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujemo!!! Maleševski sajt je sada linkovan na internet prezentaciju www.trazimo.info, putem koje ljudi iz celog sveta traže svoje prijatelje, rođake i korene! Konsolidujmo redove!

Lepe li vesti! Napokon je u oktobru 2006. izašao "Biografski leksikon Zlatiborskog okruga" u izdanju Udruženja Užičana u Bogradu. Na strani 199. date su biografske odrednice za oba moja đeda, kao istaknutih i za područje Užičke Crne gore zaslužnih Maleševaca, moga istog đeda Miladina Č. Đurovića i njegovog brata Milana Mitu Đurovića. Mašala!

U prestižnom "Istorijskom časopisu" Knj. LII (2005) koji izdaje Istorijski institut SANU, objavljen je na strani 423. veoma pohvalan prikaz knjige Milana Mite Đurovića "Uspomene (1900-1944) " od autora Božice Mladenović.

Divnog li događaja ! U Srbiju je iz Francuske stigao na odmor Milorad Ćustić, maleševac, ljudina i pregalac. Energija, strast i entuzijazam koji je uložio u istraživanje porekla i rodoslovlje porodice ne mogu ni da se opišu rečima.
Na plemenskoj sceni ulazi u one, koji su u sebi spoznali svetu misiju da se bore u prvim redovima za plemenski opstanak i poštovanje Maleševskog Zaveta, i čija će dela ostati pokoljenjima.
Naš susret 03.07.06. u Beogradu napunio je obojici baterije za nove poduhvate.

U Beograd je došao iz Kanade Igor Pavla Jaramaz noseći nevoljno svoje breme prošlosti. Na njegovu želju, a Božjom voljom, sa njim se 14.06.06. sastala Olivera Riste Tomić, rođena Jaramaz.
Posle dužeg razgovora ispunjenog snažnim emocijama, Olivera je zagrlila Igora i poželela mu svaku sreću u životu.
Ko zna o čemu se radi, shvatiće veličinu i značaj događaja.
A ja hoću da se zna da je ćerka sveštenomučenika Riste Jaramaza nasledila vrline svoga dičnog oca i pokazala svoju zadivljujuću veličinu i snagu duha koji nadilaze uobičajena ljudska ograničenja.
Pred Igorom je sada obaveza da svojim potonjim delima sačuva dostojnost i istrajnost na Božjem putu.

Novi prodor u istraživanju ! Na poziv Borka Đurovića iz Drenovaca bio sam gost u njegovoj kući krajem aprila 2006. godine. Borko sa porodicom živi na centralnom delu imanja starog džemata Đurovića. Otkrio sam približno mesto prve kuće Tome Đurovića, video ostatke kuće sina mu Grigorija, preostali deo kuće sina mu Filipa i mesto gde je bila kuća pretka mi Vićentija. Sreće moje neiskazane !
Na imanju još postoje stabla kruške, lipe i medveđe leske iz tog doba (18-19 vek). Ovo poslednje stablo još stoji iako se osušilo 2005. godine. Rodoslov ovih divnih ljudi sada krasi naš sajt.

Važniji događaji u periodu 2001 - 2005. godinа:

Još jedan biser u riznici - Istorijski institut u Beogradu je izdao gro memoara počivšeg Maleševca, mog izvanjeg đeda, Milana Mite Đurovića, u posebnom nekomercijalnom izdanju "mešovita građa", namenjenom međunarodnoj razmeni. Tako će ova knjiga da ode na šezdesetak adresa biblioteka, arhiva i muzeja u zemlji i inostranstvu i uđe u svetsku bibliografsku baštinu.

Krajem marta 2005. sajt nam je treći put napadnut od januarske grupe (?) kada su umetnuli stranu sa slikom natpisima i muzikom. Debilnost sadržaja njihove strane ne zaslužuje ničiju pažnju, ali je zančajno priznanje koje nam ovi hakerski napadi, u suštini, ukazuju.

U februaru 2005. godine sajt je napadnut od druge hakerske grupe (?) potpisane sada sa "Infection group - doctor_kill@msn.com". Znači, neprijatelji nas ozbiljno smatraju opasnim po njih.

Krajem januara 2005. ovaj sajt je doživeo prvi napad opskurne hakerske grupe (?) "Albania security clan". Dakle, naš sajt je izazvao pažnju u neprijateljskim redovima !

Dana 29.05.2004. godine u Gospodu se upokojio Konstantin - Kosto R. Aleksić, naš saplemenik iz Vrbasa, ljudina, koji je zadužio pleme otrgnuvši od zaborava mnoštvo dragocenih podataka. Neka mu je laka zemlja, Slava i Hvala.

Neki bratstvenici su napokon sa verbalne podrške prešli na dela:
- Aleksić Dušanov Dragan iz Beograda finansijski je podržao hosting našeg sajta za 2003. godinu, a - prof. Dr Aleksić Tomov Miloš iz Beograda je sponzorisao izradu i postavljanje stranice o bratstvu Aleksića.
- Bravo Aleksići !

Krajem januara 2003. godine naš sajt je preuređen i obogaćen novim informacijama.

Zbog učestalih molbi za pomoć zainteresovanih istraživača rodoslova, sajtu sam dodao novu stranu: "Uputstvo za istraživače rodoslova".

TV Pink je u svojoj emisiji "Hajend" posvećenoj svetu kompjutera, tokom februara/marta 2002.godine, izdvojio i sa pohvalama pretstavio naš sajt, što je izazvalo brojne gledaoce (na samo naše saplemenike) da stupe u kontakt sa Autorom sajta.

Neki važniji događaji u periodu 1999 - 2001. godinа:

U rubrici "Vodič kroz Web - zanimljive lokacije sa svetske Mreže", časopis "PC World - Mikro" iz decembra 2001, pod podnaslovom "Život", predstavio je naš sajt kao "Plemensku lokaciju" ocenivši je najvećim ocenama: Sadržaj - 5, Dizajn - 5, Veze - 5, Opšti utisak - 5. Kratak prikaz našeg sajta, u okviru najužeg izbora preporučenih lokacija od strane Redakcije, dat je i na CD-u u prilogu časopisa.

Održan je prvi skup bratstva Mandića u Novim Dulićima 04.08.2001. godine.
Tom prilikom je promovisano posmrtno izdanje knjige profesora Novaka Mandića Studa "Maleševski Mandići".

Predstavnici naših bratstava u Beogradu osnovaše 05.06.2001. godine Društvo "Maleševci" sa ciljem "da čuvaju i neguju tradiciju, predanja i Zavet srpskog plemena Maleševci".
Osnivači su: Aleksić Petar, Aleksić Konstantin - Kosto, Ogrizović Slobodan, Jaramaz Andrija, Jaramaz Saša, Filipović Vladislav, Čakarević Dragan, Dubovina Novo, Božić Milivoje, Đurović Miladin, Đurović Bratislav, Dositej i Ozrislava.

Božjom voljom a mojim trudom na Internetu je 31.05.2001. godine postavljen ovaj PRVI PLEMENSKI SAJT NA BALKANU, u Slavu predaka, doprinos očuvanju Maleševskog zaveta.

Redakcija novina srpske patrijaršije "Pravoslavlje", u broju 810 od 15.12.2000. godine, u rubrici "Svet knjige", objavila je pohvalan prikaz knjige "O svetom sveštenomučeniku Ignjatiju Bogonoscu".

U Gospodu se upokojio 10.12.2000. godine naš saplemenik Novak Mandić Studo, jedan od najznačajnijih naučnih radnika Republike Srpske, pisac brojnih dela plemenske literature, vredni pregalac, istraživač Dubrovačkih arhiva, dobar čovek. Neka mu je laka zemlja, Slava i Hvala.

Početkom avgusta 2000. L. G. izašla je iz štampe knjiga "O svetom sveštenomučeniku Ignjatiju Bogonoscu - Slavski priručnik za Maleševce". Knjiga je posvećena saplemenicima, Maleševcima, da znaju koga i zašto slave.

Obnavljanje hrama svetog Ignjatija Bogonosca u Počekovićima 10.10.1999. godine i veliki skup maleševskih bratstava. Svetu liturgiju služio je gospodin mitropolit crnogorsko-primorski, zetsko-brdski i skenderijski Amfilohije ( Radović ) sa episkopom Zahumsko-hercegovačkim gospodinom Grigorijem ( Durićem ).
Bilo je predstavnika 16 maleševskih bratstava sa gostima, sve u svemu oko 1.000 duša.

Nato agresija 24.03.1999. - 09.06.1999. godine. Neka je laka zemlja nevinim žrtvama.

.................................................................................