 Ево опет једне лепе вести: «Прорадио нам је БЛОГ на сајту» !
Засад је у транзицији али, дорађиваће се у ходу.
Ових дана невладине организације воде широку кампању за подизање јавног споменика нашем Малешевцу, Срђану Радета Алексићу из Требиња, кога су убили наши у јануару 1993. када је спасао линча свог суграђанина – муслимана. Нека је Слава Срђану !
То је његов отац најснажније описао уклесавши на споменику: «Погинуо је вршећи своју људску дужност».
НВ организације истичу да је он «један од ретких истинских хероја на тлу бивше Југославије», «да је својим делом показао да се човеком може бити и остати и у тешким временима» - што је наравно потпуно тачно.
Оно што је у позадини залагања НВО види се из острашћеног описивања ко су убице: «требињски лешинари», «звијери», «мучки, с леђа», «насилни, пијани», «локални четници» итд. – дакле, наставак сатанизације Срба.
Подсећам да за ових 15 година НВО нису пронашле ни један такав пример ни код једне друге нације на тлу бивше СФРЈ. Напротив, њихови су награђивани за геноцид, линчовање и монструозно иживљавање над Србима, без обзира на пол и године.
Уочивши да за моје „Упутство истраживачима родослова“ влада велико интересовање, осетио сам обавезу да му под тачком 15, нажалост, додам и: ВАЖНО УПОЗОРЕЊЕ ! Погледајте !
Браво наши !
Пронађох још један малешевски сајт: www.aleksic.page.tl !
Тематски отворен, национално фокусиран, идејно непоколебљив, хајдучки неустрашив, емитује снажну малешевску поруку – трајемо и Завет поштујемо !
Ових се дана сетих нашег 2004. године преминулог Малешевца Константина – Косте Р. Алексића из Врбаса. Протеком времена постаје очигледно да његово животно дело, преточено у две књиге о Малешевцима, добија све више на значају. Преданост којом је тај дивни човек сакупљао информације, њихова количина и квалитет подједнако су величанствени као и његова скромност, дивљења достојна.
Почетком 2008. године издат је један публицистички спис о Малешевцима.
Аутор је господин А. Бачко из београдског удружења грађана „Српски деспот“.
Издавање књиге је иницирао и финансирао наш малешевац Милорад Ћустић, који је при том свакако био вођен племенитом идејом и намером.
Важнији догађаји у периоду 2005 – 2007. година:
После вишемесечне потраге за Великим Мајстором израде интернет презентација, заједничким трудом редизајнирасмо овај наш сајт 12.12.2007. године (трећа верзија).
И поред моје легендарне скромности, признајем да са свих страна пристижу похвале и одушевљење, а и ја сам задовољан.
Ево и лепе вести: Господин Милорад Ћустић, осокољен разменом малешевске енергије претходне године, финансирао је постављање још једног малешевског сајта. Ширимо се сајбер простором.
Касно сазнадох за тужну вест ! У Господу се 20.06.2007. претставила истински дивна жена, Малешевка, Оливера Томић, ћерка свештеномученика Ристе Јарамаза. По њеној жељи супруг Милан сахрани је 23.06. у Ћуприји, у присуству бројне Миланове фамилије из Београда и Црне Горе. Додатно ме ражалостила прича о чудном (не)понашању дела јој родбине том приликом. Зато, посвећујем драгој Ољи парафразирану мисао великог српског филозофа Божидара Кнежевића: «Велики духови иду великим корацима, ситни људи малим корацима, зато велики људи стижу даље, стижу раније, сазнају више, и, изложени су неразумевању и осуди ситних људи ......».
На крају, да кажем: срећан сам, поносан и почаствован што сам познавао Оливеру Томић. Нека јој је лака земља, Слава и Хвала !
Свакога дана у сваком погледу све више напредујемо!!! Малешевски сајт је сада линкован на интернет презентацију www.trazimo.info, путем које људи из целог света траже своје пријатеље, рођаке и корене! Консолидујмо редове!
Лепе ли вести! Напокон је у октобру 2006. изашао "Биографски лексикон Златиборског округа" у издању Удружења Ужичана у Бограду. На страни 199. дате су биографске одреднице за оба моја ђеда, као истакнутих и за подручје Ужичке Црне горе заслужних Малешеваца, мога истог ђеда Миладина Ч. Ђуровића и његовог брата Милана Миту Ђуровића. Машала!
У престижном "Историјском часопису" Књ. LII (2005) који издаје Историјски институт САНУ, објављен је на страни 423. веома похвалан приказ књиге Милана Мите Ђуровића "Успомене (1900-1944) " од аутора Божице Младеновић.
Дивног ли догађаја ! У Србију је из Француске стигао на одмор Милорад Ћустић, малешевац, људина и прегалац. Енергија, страст и ентузијазам који је уложио у истраживање порекла и родословље породице не могу ни да се опишу речима.
На племенској сцени улази у оне, који су у себи спознали свету мисију да се боре у првим редовима за племенски опстанак и поштовање Малешевског Завета, и чија ће дела остати покољењима. Наш сусрет 03.07.06. у Београду напунио је обојици батерије за нове подухвате.
У Београд је дошао из Канаде Игор Павла Јарамаз носећи невољно своје бреме прошлости. На његову жељу, а Божјом вољом, са њим се 14.06.06. састала Оливера Ристе Томић, рођена Јарамаз. После дужег разговора испуњеног снажним емоцијама, Оливера је загрлила Игора и пожелела му сваку срећу у животу.
Ко зна о чему се ради, схватиће величину и значај догађаја. А ја хоћу да се зна да је ћерка свештеномученика Ристе Јарамаза наследила врлине свога дичног оца и показала своју задивљујућу величину и снагу духа који надилазе уобичајена људска ограничења.
Пред Игором је сада обавеза да својим потоњим делима сачува достојност и истрајност на Божјем путу.
Нови продор у истраживању ! На позив Борка Ђуровића из Дреноваца био сам гост у његовој кући крајем априла 2006. године. Борко са породицом живи на централном делу имања старог џемата Ђуровића. Открио сам приближно место прве куће Томе Ђуровића, видео остатке куће сина му Григорија, преостали део куће сина му Филипа и место где је била кућа претка ми Вићентија. Среће моје неисказане ! На имању још постоје стабла крушке, липе и медвеђе леске из тог доба (18-19 век). Ово последње стабло још стоји иако се осушило 2005. године. Родослов ових дивних људи сада краси наш сајт.
Важнији догађаји у периоду 2001 - 2005. година:
Још један бисер у ризници - Историјски институт у Београду је издао гро мемоара почившег Малешевца, мог извањег ђеда, Милана Мите Ђуровића, у посебном некомерцијалном издању "мешовита грађа", намењеном међународној размени. Тако ће ова књига да оде на шездесетак адреса библиотека, архива и музеја у земљи и иностранству и уђе у светску библиографску баштину.
Крајем марта 2005. сајт нам је трећи пут нападнут од јануарске групе (?) када су уметнули страну са сликом натписима и музиком. Дебилност садржаја њихове стране не заслужује ничију пажњу, али је занчајно признање које нам ови хакерски напади, у суштини, указују.
У фебруару 2005. године сајт је нападнут од друге хакерске групе (?) потписане сада са "Infection group - doctor_kill@msn.com". Значи, непријатељи нас озбиљно сматрају опасним по њих.
Крајем јануара 2005. овај сајт је доживео први напад опскурне хакерске групе (?) "Albania security clan". Дакле, наш сајт је изазвао пажњу у непријатељским редовима !
Дана 29.05.2004. године у Господу се упокојио Константин - Косто Р. Алексић, наш саплеменик из Врбаса, људина, који је задужио племе отргнувши од заборава мноштво драгоцених података. Нека му је лака земља, Слава и Хвала.
Неки братственици су напокон са вербалне подршке прешли на дела:
- Алексић Душанов Драган из Београда финансиjски је подржао хостинг нашег сајта за 2003. годину, а
- проф. Др Алексић Томов Милош из Београда је спонзорисао израду и постављање странице о братству Алексића.
- Браво Алексићи !
Крајем јануара 2003. године наш сајт је преуређен и обогаћен новим информацијама.
Због учесталих молби за помоћ заинтересованих истраживача родослова, сајту сам додао нову страну: "Упутство за истраживаче родослова".
ТВ Пинк је у својој емисији "Хајенд" посвећеној свету компјутера, током фебруара/марта 2002.године, издвојио и са похвалама претставио наш сајт, што је изазвало бројне гледаоце (на само наше саплеменике) да ступе у контакт са Аутором сајта.
Важнији догађаји у периоду 1999 - 2001. година:
У рубрици "Водич кроз Web - занимљиве локације са светске Мреже", часопис "PC World - Mikro" из децембра 2001, под поднасловом "Живот", представио је наш сајт као "Племенску локацију" оценивши је највећим оценама: Садржај - 5, Дизајн - 5, Везе - 5, Општи утисак - 5. Кратак приказ нашег сајта, у оквиру најужег избора препоручених локација од стране Редакције, дат је и на CD-u у прилогу часописа.
Одржан је први скуп братства Мандића у Новим Дулићима 04.08.2001. године.
Том приликом је промовисано посмртно издање књиге професора Новака Мандића Студа "Малешевски Мандићи".
Представници наших братстава у Београду основаше 05.06.2001. године Друштво "Малешевци" са циљем "да чувају и негују традицију, предања и Завет српског племена Малешевци".
Оснивачи су: Алексић Петар, Алексић Константин - Косто, Огризовић Слободан, Јарамаз Андрија, Јарамаз Саша, Филиповић Владислав, Чакаревић Драган, Дубовина Ново, Божић Миливоје, Ђуровић Миладин, Ђуровић Братислав, Доситеј и Озрислава.
Божјом вољом а мојим трудом на Интернету је 31.05.2001. године постављен овај ПРВИ ПЛЕМЕНСКИ САЈТ НА БАЛКАНУ, у Славу предака, допринос очувању Малешевског завета.
Редакција новина српске патријаршије "Православље", у броју 810 од 15.12.2000. године, у рубрици "Свет књиге", објавила је похвалан приказ књиге "О светом свештеномученику Игњатију Богоносцу".
У Господу се упокојио 10.12.2000. године наш саплеменик Новак Мандић Студо, један од најзначајнијих научних радника Републике Српске, писац бројних дела племенске литературе, вредни прегалац, истраживач Дубровачких архива, добар човек. Нека му је лака земља, Слава и Хвала.
Почетком августа 2000. Л. Г. изашла је из штампе књига "О светом свештеномученику Игњатију Богоносцу - Славски приручник за Малешевце". Књига је посвећена саплеменицима, Малешевцима, да знају кога и зашто славе.
Обнављање храма светог Игњатија Богоносца у Почековићима 10.10.1999. године и велики скуп малешевских братстава. Свету литургију служио је господин митрополит црногорско-приморски, зетско-брдски и скендеријски Амфилохије ( Радовић ) са епископом Захумско-херцеговачким господином Григоријем ( Дурићем ).
Било је представника 16 малешевских братстава са гостима, све у свему око 1.000 душа.
Нато агресија 24.03.1999. - 09.06.1999. године.
Нека је лака земља невиним жртвама. |
