Половином XVIII века, поп и хајдук Драгутин, од највећег малешевског братства Алексића, родом из Билеће у Херцеговини, када му је у већ зрелим годинама досадило хајдуковати по Требињу и Грахову, решио се на сеобу.

Са собом је повео и брата Ђуру и синовце Ђока и Петка. Неко време се склонио у Фочу, а затим се задржао неку годину у Вишеграду, па преко Мокре горе и Кремана дође у Биоску ( област Ужичке Црне Горе ) и ту застане.

По севапу својих пријатеља Захарића из Кремана, преселио је своју бројну породицу у Рибашевину и прво је био поп при Каранској цркви, да би затим прешао у Сечоречку цркву, а за стално се населио у Годљево. Неко време по доласку у овај крај Драгутин је и хајдуковао.

Две до три године по преласку у Годљево умре Драгутин, а брат му се Ђуро пресели у Дреновце.

У Рибашевини остану браћа Ђоко и Петко.

Потомци Драгутина у Годљеву прозову се Драгутиновићи, а од Ђура Алексића у Дреновцима постадоше Ђуровићи.

Памти се да су били стара свештеничка породица и да су се бавили трговином од давнине.